Prema istorijskim legendama najranije fudbalske lopte su bile ljudske glave, „krpenjače“ od platna, životinjske i ljudske lobanje, svinjske i kravlje bešike. Međutim, prema istorijskim zapisima prvu fudbalsku loptu su izmislile antičke civilizacije još pre 3000 godina. I Kinezi, Grci, Asteci, Maje i Egipćani su dali svoj doprinos u stvaranju prve fudbalske lopte. Kinezi su loptu pravili od životinjske kože koju su punili kako bi zadržala sferni oblik. Maje i Asteci u Centralnoj Americi su napravili prvu gumenu loptu od lateksa „gumenog drveća“. Egipćani su loptu umotavali u platno, a unutra je punili semenom biljaka kako bi zadržala oblik. Grci su poput Egipćana stvorili loptu umotanu u platno, ali je punjena kosom umesto semenom.
Do srednjeg veka, fudbal je već bio popularan sport, i sva pažnja je bila usmerena na stvaranje što bolje fudbalske lopte. Svinjska bešika je najčešće korišćen materijal za kreiranje lopte u srednjovekovnoj Evropi. Međutim, ovakva lopta se lako bušila a njen nepravilan oblik činio je da se teško kontroliše. Da bi rešili ove probleme, ljubitelji fudbala su je obložili kožom i time učinili izdržljivijom.
Fudbal je postao široko priznat sport 1800-tih i sve veća pažnja je bila posvećena poboljšanju kvaliteta lopte. 1855. godina je bila značajan događaj u razvoju fudbalske lopte. To je godina kada je Čarls Gudjer napravio i patentirao loptu posebnim metodom tretiranja gume tako da ona postane čvršća i izdržljivija, bez gubljenja svog odskoka. Taj metod je nazvan vulkanizacija. Do sredine 1800-ih nije bilo nikakvih pravila vezanih za veličinu i oblik fudbalske lopte, ali je Gudjerov izum značio da je oblik lopte već postavljen. 1872. godine, kada je formirana Fudbalska asocijacija Engleske, zvanično je proglašeno da fudbalska lopta treba da bude okrugla i obima između 27 i 28 inča. Kako se ova specifikacija poklopila sa Gudjerovom gumenom loptom, on je s razlogom predstavljen kao izumitelj moderne fudbalske lopte. Kožne lopte su i dalje bile u širokoj upotrebi uprkos uvođenju gumenih. Ovaj tip lopti je korišćen i na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine. Tek 1950-ih fudbalske lopte su upotrebom sintetičkih boja postale vodootporne. Pertle su, takođe, uklonjene kako bi površina bila glatkija, a i zbog kontrole lopte. 1951. godine po prvi put su proizvedene bele fudbalske lopte kako bi bile vidljivije igračima i gledaocima, dok su u snežnim uslovima korišćene narandžaste.
Svetski kup je uveo mnoge inovacije u dizajnu fudbalskih lopti. Crno-bela lopta, koja je i danas fudbalska ikona, prvi put je promovisana od strane kompanije Adidas 1970. godine na Mundijalu u Meksiku. Nazvana je „Telstar“ i sastojala se iz 32 dela. Taj princip napušten je 2006. godine na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, kada se pojavljuje nov pristup dizajnu po kome se fudbalske lopte sastoje iz 14 povezanih komponenti. Na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010. godine poznati proizvođač sportske opreme „Adidas“ je predstavio fudbalsku loptu napravljenu od 8 termički spojenih delova pod nazivom „Džabulani“. Na poslednjem Mundijalu 2014. godine u Brazilu prvi put je spojeno šest poliuretanskih panela.
Svako Svetsko prvenstvo donosi fudbalske lopte koje su bolje, lepše, kvalitetnije, drugačije, i proizvedene sve boljom tehnologijom. One su i danas najomiljenije deci širom planete, pa i tamo gde se još uvek igra fudbal platnenom krpenjačom i loptom napravljenom od životinjske bešike.
