Sportski dres kao neizbežan komad odeće svakog fudbalera ili košarkaša (kao i još nekih sportista) nije ni postojao pre dvesta godina. Tada se nije ni mogla zamisliti tako udobna odeća, pa čak ni ona koja je namenjena sportu.

Hajde da vidimo kako se odvijala evolucija sportskih dresova kroz istoriju. Saznaćete šta ga je to oblikovalo da izgleda baš ovako.

Spotska odeća kao deo visoke mode

Tokom osamnaestog veka sportovi su se mahom svodili na lov, jahnje ili tenis – takozvane aristokratske sportove. Danas popularni sportovi su tada bili rezervisani za univerzitete i siromašnije stanovništvo.

Oni tada, naravno, nisu nosili sportsku odeću kakvu mi danas imamo. Ali tek tada se po prvi put počinje odvajati odeća koja je specijalno namenjena za sport od obične, svakodnevene.

Naime, buržoazija je sebi mogla da priušti posebna odela za balove, šetnje po gradu, kućnu odeću, a pored toga i sportsku odeću. Biti sportski obučen i baviti sportovima značilo je da neko ima dovoljno novca i vremena za to.

Tada je bavljenje sportom bio više socijalni momenat. Gospoda su mogla da se ispričaju, zabave, a i dogovore nove poslove. Bez obzira na to, sport podrazumeva povećano kretanje. To se odrazilo i na zahteve krojačima koje bi ti ljudi upućivali.

Tako je sportska odeća postala nešto komotnija od svakodnevne. Ipak ona je i dalje podrazumevala košulje sa kragnom i prsluke. U zavisnosti od godišnjeg odba nosili bi i kapute. Dole bi se nosile obično bele pantalone koje su bile malo šire u predelu kukova.

Košulje i prsluci bi se tako mogli smatrati pretečom savremenih dresova. Taj put postaje naglo ubrzan sa sve većim zanimanjem društva za košarku i fudbal.

Popularizacija košarke i fudbala

Fudbal je u devetnaestom predstavljao zabavu za radnu klasu. Oni koji su igrali fudbal su takođe pripadali ovoj klasi. Tako ni oni sami nisu imali dovoljno novca za izradu aristokratskih košulja i prsluka jer bavljanje fudbalom tada nije bilo baš toliko profitabilno kao danas. Isto tako, kako u ovom sportu ima mnogo više trčanja i fizičke aktivnosti, ovakva odeća bi im bila poprilično neprijatna za ovakvu vrstu aktivnosti.

Zato su oni počeli nositi jednobojne majice jednostavnog kroja, koje bi nas danas više podsetile na potkošulje.

Razlika je u tome što su prvi dresovi bili šiveni od vune, a ne od pamuka, poliestera i najlona.

Obično su se kombinovale ili bele pantalone sa tamnim majicama, ili crne kratke pantalone sa belim majicama. I danas je ostala slična praksa oblačenja na času fizičkog vaspitanja.

Košarka je nastala nešto kasnije u odnosu na fudbal i njihovi prvi dresovi se nisu preterano razlikovali od fudbalskih. To su isto bile jednostavne potkošulje koje su se kombinovale sa sportskim pantalonama.

Dresovi u bojama su se počeli praktikovati na univerzitetima. Ovo se dogodilo negde na sredini devetnaestog veka kada su različiti univerziteti imali fudbalske timove, pa je bilo potrebno da se dresovi timova razlikuju.

Domaći timovi su nosili svetlije dresove, a gosti tamnije. Ovakva tradicija se početkom dvadesetog veka prenela i na košarkaške klubove.

Seljenjem u Ameriku Evropljani su tamo doneli fudbal, koji je i tamo postao izuzetno voljen sport. A na razvoj dresova je uticala udobnost, kao i Olimpijske igre. Ponovnom popularizacijom olimpijskih igara, počelo je pravo nadmetanje između zemalja ko će osmisliti udobniju i moderniju sportsku odeću.

Te 1910. godine sportski dres je podrazumevao beli ili crni pulover, koji je dolazio u varijacijama sa i bez rukava. Umesto košulja i potkošulja nosile su se rolke.

Nakon nekog vremena su igrači, a i proizvođači sportske odeće shvatili da ovo i nije baš praktično, jer je rolka uticala na povećano znojenje kod igrača. Tada su i nastali prvi modeli sa normalnim kragnama.

Dresovi u dvadesetom veku

Na novu vrstu dresova je mnogo uticala industrijska revolucija. Dresovi su se počeli sve više proizvoditi i unapređivati. Kako dalje napreduje put od obične bele košulje do savremenog dresa?

Pruge i brojevi

Fabrike su počele sa proizvodnjom dresova od laganijih materijala, koji su bolje upijali znoj i omogučavali igračima lakše kretanje.

Tek tada su dresovi počeli sve više ličiti na one koje mi danas imamo. U mnogome je tu učestvovala i pojava prugi, tj. prugastih dresova. Oni su bili išarani horizontalno ili vodoravno, sve je zavisilo od želje samog tima. Tada su se uloge igrača u timu počele lakše raspoznavati po različitim prugama na dresovima.

Kombinacija različitih pruga i boja je varirala od tima do tima.Tako su tim počele činiti boje koje se nalaze na dresu. Ovako nešto se i do danas zadržalo.

Odličan primer u našoj državi za to su: crveno – bela (Zvezda) i crno – bela (Partizan).

Međutim, tek nešto kasnije su se dresovi počeli obeležavati brojevima i prezimenima igrača. To je ujedno postao i sinonim za sportsku odeću. Na ovaj način je publika mogla lakše razaznati ko šta radi na terenu, a i sportistima je ovo dosta olakšalo igru.

Kod obeležavanja brojeva postoji još jedan vrlo bitan momenat, a to je emotivno vezivanje igrača za sopstveni dres. Oni su, dakle, počeli označavati i privrženost klubu. Za klub se nije vezivao samo igrač, nego i publika i navijač.

Kako su sportovi osvojili svet i postali dostupni preko medija, a kasnije i televizije, navijačima su postale važne ne samo boje omiljenog tima već i sami igrači. Tako su navijači napamet znali ko kako igra, koji je broj nečijeg dresa. Na to emotivno vezivanje su svakako uticali i paparaci koji su otkrivali intimne detalje iz života igrača.

Recimo, mladi fudbaler bez novca i male sredine je bio jako uporan i odlučan u želji da postane fudbaler. Ovakva lična priča omogućila bi mnogim navijačima da se poistovete sa samim igračem i da „žive“ njegovu priču.

Ovaj fenomen je i danas prilično zastupljen. Zato nije ništa čudno da deca, pa i odrasli žele da kupe kopije dresa svog omiljenog igrača.

Na njemu će se nalaziti boje kluba, pruge, prezime igrača i njegov broj u timu.

Ime spoznora na dresu

Neizostavni deo modernih dresova svakako čine imena sponzora. Sponzorstva su, naravno, počela kada je sport postao dobro finansijsko ulaganje i reklama. Svaki poznatiji klub ima svog sponzora od koga zavisi budžet kluba.

Njihov logo je prilično vidljiv gledaocima, tako da ljudi koji prate sport bez problema mogu nabrojati koja je kompanija sponzor određenom klubu. Zanimljivost je da se logo sponzora nije štampao samo na dresovima, nego i u njihovoj unutrašnjosti.

Ženski dresovi

Pored sve revolucije u fabričkoj proizvodnji dresovi su početkom dvadesetog veka još uvek bili namenjeni samo za mušku populaciju. Ženska moda je u dvadesetom veku stigla tek dotle da su se prestali nositi korseti. Sportska odeća kod žena je podrazumevala šire košulje, sakoe, pantalone ili dugačke suknje koje su se mahom koristile za jahanje, lov i kriket.

Na ženske dresove su dosta uticale borbe za jednaka prava žena sa muškarcima. Žene su u dvadesetom veku počele nositi pantalone. Tako su lagane pantalone, trofrtaljke, košulje i majice postale deo ženske sportske uniforme.

Međutim, ni ovo im nije omogućilo da se dovoljno slobodno kreću. Tek u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka žene su počele nositi slične dresove kao i muškarci. Današnji ženski dres ima različite boje, pruge, broj, ime i prezime igračice, sa nazivom sponzora. Razlika je u tome što su ženski dresovi prilagođeniji njihovoj figuri.