Starački domovi – korak po korak do navikavanja

Vreme da starački domovi postanu novo mesto života na kojem će se nizati iskustva, razmeniti mišljenja sa drugim ljudima, deliti zajednički prostor i realizovati događaji, onda je kada osobe same osete da im je potreban nadzor, pomoć i podrška. Pored toga, u slučaju oslabljene pokretljivosti, samostalnosti, lošijeg vida ili sluha, takođe članovi porodice mogu se raspitati koji dom je adekvatan za njihove bliske osobe.

Starački domovi imaju svoj sistem funkcionisanja, politiku poslovanja i naravno pravila, ali pre svega u fokus stavljaju potrebe korisnika, njihove želje i očekivanja, što teže da maksimalno ispune. Da bi se obezbedilo navikavanje bez problema, važno je preduzimati određene korake postepeno i prilagođavanje će biti lakše.

Upoznavanje sa odabranom uspomenom

Pre nego što se izaberu prihvatljivi starački domovi, važno je detaljno se informisati o njihovom funkcionisanju i uslugama koje pružaju. Iako su na prvi pogled svi slični, postoje razlike u tome kojim starijim osobama su namenjeni, kao i da li imaju odeljenja sa intenzivnom negom, za teže bolesnike i drugo. 

Važno je razmotriti šta koja ustanova pruža, pa tek onda izlistati koji starački domovi su idealno rešenje. Upoznavanje sa jednom ustanovom koja se preporučuje ili je preferirana zbog spektra usluga, lokacije i drugih benefita najbolje je da se realizuje kroz razgovor sa osobljem i postojećim korisnicima.

Prilagođavanje u novoj zajednici i reagovanje na promene

Najznačajniji korak kada se odlazi u institucije kao što su starački domovi, jeste uspešno prilagođavanje na samom početku. Konkretno, pojedinci se uključuju u novu zajednicu i važno je pokazati razumevanje, dok će profesionalno i ljubazno osoblje pružiti maksimalnu podršku. 

Kroz interakciju, druženje i boravak sa drugim osobama olakšaće se put ka uspešnom prilagođavanju, tako da se podstiču zajedničke aktivnosti i organizuju događaji koji interesuju korisnike, posebno nova lica i čine ih srećnijima. Stvaranje promena može podstaknuti buru emocija kod ljudi u poznijem životnom dobu, pa starački domovi teže da posvete punu pažnju i podršku kroz razgovore sa psiholozima, terapije u grupama, ili jednostavno približavanje osoblja samim licima, kako bi ih saslušali.

Osnaživanje korisnika i stabilna svakodnevnica

Veoma je bitno da starački domovi rade na tome da osnaživaju svoje korisnike tako što će im pružiti osećaj zadovoljstva, autonomije i podrške u svakom trenutku njihovog boravka u ustanovi. Na taj način, oni će moći da upravljaju svojom svakodnevnicom, biraju na primer obroke, društvene igre – karte, šah, domine i drugo, šetnju i izlete, učestvuju u donošenju odluka koje su njima značajne i slično. 

Takođe, uvideće značaj medicinske nege tako što će dobijati terapije prema defnisanom rasporedu o kojem ne moraju razmišljati, osoblje će održavati higijenu prostora i pružati pomoć u kretanju, ličnoj higijeni i slično, uvek kada je to potrebno. Na taj način, kreiraće svoje dnevne rutine koje će ih sigurno činiti ispunjenim i zadovoljnim.

Prilagođavanje za odlazak u ustanove kao što su starački domovi zahtevaju vreme, posvećenost i mnogo truda, kako samih osoba, tako i osoblja institucija. Navikavanje je lakše ukoliko osobe reše samostalno da je vreme da odu u dom, ali svakako se može javiti mnogo psiholoških barijera, razmišljanja, dilema i bure emocija, koje se prevazilaze zajedničkim radom korisnika i zaposlenih u ustanovi.

Оставите одговор