Piše: Valentina Branković, prevodilačka agencija Libra Beograd.
U današnje vreme mnogo ljudi uči i poznaje strane jezike, neki i ih vrlo dobro razumeju. Međutim, ostala je navika da se čitaju titlovi, iako se razume jezik kojim govore komentatori, sportisti, glumci.
– Skoro da i nema filma u kom nema slenga, specijalnih fraza i idioma, pa je gledaocima lakše da čitaju titlove i tako prate radnju. Problem nastaje ukoliko nije prevedeno tačno ono što na filmu govore glumci (ili ako je titl suviše dugačak i brzo se menja). Mora se obratiti pažnja na broj slovnih oznaka, ako je titl dvoredan, na upotrebu crtica u promeni dijaloga itd.
– Ako je u pitanju mjuzikl, mora se paziti na muzičke fraze u okviru kojih je test smešten. Prevodioci koji su muzički obrazovani prepoznaju partiture i sekvence pa je proces rada olakšan.
– Da ne govorimo o lucidnosti sportskih komentatora koji u trenutku prenosa sportskog događaja moraju naći balans između emocija i stanja na terenu. Primer mogu da budu utakmice visokog rizika, utakmice među nacijama koje nisu u ljubavi i td…
– Na mnogim TV stanicama u svetu ekscesni prevodi nisu dopušteni, a mnogi filmovi i TV emisije su sinhronizovani na način koji se zove „lipsing“ (da film ne bude smešan skeč gde glumac otvora usta, a ništa se ne čuje, ili se čuje da glumac nešto izgovara, a drži usta zatvorena).
Za takvu obradu i montažu je potreban uvežbani tim glumaca i dobra tehnika.
– Dokumentarni programi se uglavnom sinhronizuju. Dugo vremena je ta tehnika (po uzoru na nemački jezik) nazivana nahsinhronizacija (nem. Nachsynchronizerung). Ako su neku emisiju iz domena nauke, umetnosti sinhronizovali poznati glumci (Majkl Kejn, Entoni Hopkins, Orson Vels) obavezno se pribegava minucioznom i tečnom prevodu sa kratkim tekstovima.
Prevoditi i adaptirati filmove i emisije je ogromna odgovornost. Treba li uopšte spomenuti široko obrazovanje prevodioca, poštovanje gledalaca, stalno produbljivanje znanje stranog i maternjeg jezika.
Zato i postoje profesionalne prevodilačke agencije poput Libre.
