Sportska ishrana je veoma cenjena oblast savremene sportske medicine, koja pomaže sportistima da održavaju svoje telo u dobrom stanju pre, posle i tokom vežbanja, kako bi postigli optimalne performanse. U tom smislu, različite hranljive materije se istražuju za njihov potencijal da optimizuju atletske performanse, posebno kada se bave sportovima visokog intenziteta koji uključuju aktivnosti koje se ponavljaju.
Zbog toga, kompetentan sportski nutricionista mora da ima adekvatnu komandu nad disciplinama kao što je ishrana, uključujući biohemiju hranljivih materija i način na koji se metabolišu tokom intenzivne fizičke aktivnosti, fiziologiju vežbanja i kako se telo sportiste razlikuje od tela prosečnog nesportiste u smislu funkcionalnih performansi i metabolizam u mirovanju, kao i psihološki aspekti sporta.
Važne oblasti u sportskoj ishrani
Sportska ishrana je oblast istraživanja i prakse koja se brzo razvija. Neke važne oblasti pokrivene sportskom ishranom uključuju pitanje kako vežbanje utiče na korišćenje proteina u telu, vreme i sastav obroka u odnosu na njihov najbolji anabolički odgovor kod sportiste, koje su esencijalne aminokiseline, ulogu i upotrebu ugljenih hidrata u sportskim aktivnostima, koliko je riboza korisna u izvođenju atletike visokog intenziteta, koliko je kreatin važan u sportu, pravilnu hidraciju u sportskoj aktivnosti i njen uticaj na atletske performanse.
Proteini su važni za sportistu, pa je stoga preporučeni unos od 1,2 do 1,6 grama po kilogramu telesne mase, u zavisnosti od toga da li je fokus na snazi ili izdržljivosti. Štaviše, vreme obroka čini važan detalj, jer obezbeđuje pravovremnu apsorpciju proteina, što može uticati na to kako se nova mišićna masa kreira vežbanjem (koja je takođe poznata kao nemasna telesna masa).
Opet, mala količina aminokiselina u pravom odnosu i odgovarajuće vrste može se tačno odrediti, kao što je neposredno pre ili neposredno posle sesije vežbi izdržljivosti ili izgradnje težine, kako bi se osiguralo da je izgradnja proteina maksimalna. Uočeni dobitak je stoga veći nego što se postiže samo vežbanjem.
Sportska ishrana kod mladih sportista
Ishrana kod mladih sportista je podjednako vredna pažnje. To je zato što omogućava da se jednaka pažnja posveti njihovom rastu u kritičnim godinama odrastanja, kao i njihovom učinku i veštini. Važno je obezbediti uravnoteženu ishranu sa svim potrebnim makronutrijentima, kao što su proteini, ugljeni hidrati i lipidi, kao i vitamini i minerali. Tečnosti su takođe neophodne. Ove mlade sportiste treba savetovati šta i kada da jedu i piju u odnosu na njihovu sportsku aktivnost.
Kreatin je hranljiva materija koja je u centru pažnje već nekoliko godina. Naziva se ergogenom pomoćnikom i smatra se da obezbeđuje preko potreban energetski podsticaj. Smatra se da dodaci kreatina poboljšavaju snagu kontrakcije mišića pri maksimalnoj kontrakciji. Druga strategija za postizanje optimalne kontrakcije uključuje upotrebu riboze u ishrani, pentoznog šećera koji je uključen u metabolizam ugljenih hidrata u telu.
Snaga i rast mišića se optimizuju pažljivim balansiranjem unosa proteina i ugljenih hidrata. Pored toga, potrebne količine kalcijuma, gvožđa, vitamina D i tečnosti moraju da budu uključene u ishranu u odnosu na vrstu aktivnosti. Ovakva uputstva će pomoći u sprečavanju oštećenja i poboljšanju snage i veličine mišića, kao i od pomoći sportisti da postigne najbolje performanse.
